Sveti Nikola u Izvoru

 

Lokacija 43°51’42.0″N 21°35’26.3″E

Sakriveni krošnjama drveća,jedne velike lipe I nekoliko dzenarika nalaze se temelji crkve Svetog Nikole u Izvoru.Kao da ne želi niko da ga pronađe,ili to samo retkima dozvoljava.Negde po sredini sela,u blizini groblja i stare Bakasenovićke vodenice u mali koju zovu “potok” stoji u tišini,i čeka.Koga I šta…samo će retki naslutiti. Šajin potok se tu blizu uliva u jaz. Nekada je tu višak vode manastirska vodenica ispuštala. Jaz je bio prepun pešova,rakova,klenova,dovoljno je bilo samo malo zagaziti u vodu sa batarom i dovoljno je za ručak. Ali tada su ljudi uzimali samo onoliko koliko im treba. Danas jazom plove flaše plastične na žalost.

Okupljaju se tu meštani doduše,dva puta godišnje na praznik Svetog Nikole,ali samo toliko.nekada se tu čuvala stoka,bacalo đubre,onda je dobrotom par ljudi iz komšiluka kupljena žica I temelji crkvice su ograđeni.Tek tada nastaju problemi,obogatiće se neko od tih para koje se sakupe. Baba Vera je ipak od tih para napravila nastrešicu da ljudi imaju gde da upale sveće,napravljen je stočić,klupa,kupljena je Ikona Sveca,drveni krst,novac je nosila u manastir Sveta Petku I davala sestrama.I onda je jedna komšika odlučila da čeka celog dana,sakupi pare jer ko zna koliko tu ima,pa će ona odlučiti kuda sa njima.Na kraju dana je bilo svega 36o dinara.Neće valjda da se bruka,pozvala je baka veru

-Na sele ove pare,pa odnesi sutra u manastir.Baba Vera ju je tužno pogledala,već vrlo stara i bolesna.

-Pa odnesi ti snajka,šta ću ja.Komšika je pogledala novac u ruci I reče:Pa neću valjda da se brukam.

-Pa ti dodaj sele,okrenu se Baba Vera I ode.

I nikada narod nije zadovoljan,zašto ste ovo ovako uradile,zašto nema više peska za sveće,zašto ovo,zašto ono,a niko ništa ne preuzima i na Sveca ne razmišlja,ali kritikuje se rado.Upale sveće I odu,par puta je samo srećom izbegnut požar.

Onda su se pojavili ljudi sa nekakvim detektorima za plemenite metale,kopkali malo I otišli.Odakle li im samo ideja da tu ima zakopanog zlata.

Elem,pokojni jeromonah Romilo okupio je ljude,napravljen je I odbor za obnovu crkve.Tragali smo po muzejima I pronašli podatak da prvi zapisi o tom mestu su još iz trinaestog veka.I da je crkvena zemlja bila u krugu od nekih 500 metara.Još uvek se vide u šljivarima okolo velike kamene ploče koje su verovatno nagrobni spomenici nekadašnji.To kažem jer su u komšiluku kopajući temelje za građevine pronalazili ljudske kosti.Ima logike u tome jer uvek je u blizini crkava postojalo groblje,makar I monaško. U podrumu Stojana Tadića je izvirala voda,kao kladenac.Nisam siguran da li voda izvire još uvek.

Kontaktirane su ckvene vlasti,ali odgovor nikada nismo dobili.

I zbog svega toga ne čudi me što vrlo malo ljudi zna uopšte da takvo mesto u Izvoru postoji.

 

About the author: Milovanović Siniša

Оставите одговор